Djela apostolska, 12

1. U to vrijeme uze Herod zlostavljati neke od Crkve.

2. Maèem pogubi Jakova, brata Ivanova.

3. Kad vidje da je to drago Židovima, uhvati i Petra (bijahu upravo Dani beskvasnih kruhova).

4. Uhiti ga, baci u tamnicu i dade da ga èuvaju èetiri vojnièke èetverostraže, nakan izvesti ga nakon Pashe pred narod.

5. Petra su dakle èuvali u tamnici, a Crkva se svesrdno moljaše Bogu za njega.

6. One noæi kad ga je Herod kanio privesti, spavao je Petar izmeðu dva vojnika, okovan dvojim verigama, a stražari pred vratima èuvahu stražu.

7. Kad eto: pojavi se anðeo Gospodnji te svjetlost obasja æeliju. Anðeo udari Petra u rebra, probudi ga i reèe: "Ustaj brzo!" I spadoše mu verige s ruku.

8. Anðeo mu reèe: "Opaši se i priveži obuæu!" On uèini tako. Onda æe mu anðeo: "Zaogrni se i hajde za mnom!"

9. Petar izaðe, poðe za njim, a nije znao da je zbilja što se dogaða po anðelu: èinilo mu se da gleda viðenje.

10. Prošavši prvu stražu, i drugu, doðoše do željeznih vrata koja vode u grad. Ona im se sama otvore te oni izaðu, proðu jednu ulicu, a onda anðeo odjednom odstupi od njega.

11. Petar pak, došavši k sebi, reèe: "Sad uistinu znam da je Gospodin poslao anðela svoga i izbavio me iz Herodove ruke i od svega što je oèekivao židovski narod."

12. Kad je to uoèio, zaputi se kuæi Marije, majke Ivana nazvanog Marko. Ondje se mnogi bijahu sabrali i molili.

13. Kad Petar pokuca na dvorišna vrata, doðe prisluhnuti sluškinja imenom Ruža.

14. Kad prepozna Petrov glas, od radosti i ne otvori vrata, nego utrèa i javi da je Petar pred vratima.

15. Oni joj rekoše: "Mahnitaš!" Ali je ona uporno tvrdila da je tako. Nato æe oni: "Bit æe njegov anðeo!"

16. Petar nastavi kucati. Kad napokon otvoriše i ugledaše ga, ostadoše izvan sebe.

17. On im rukom mahnu neka šute pa im pripovjedi kako ga Gospodin izvede iz tamnice te dometnu: "Javite to Jakovu i braæi!" Onda izaðe i ode u drugo mjesto.

18. Kad se razdani, nasta meðu vojnicima uzbuna nemalena što li se s Petrom dogodilo.

19. Herod ga stade tražiti, a kad ga ne naðe, sasluša stražare i naredi da se smaknu. Onda siðe iz Judeje u Cezareju i ondje osta.

20. A bio je u žestoku sukobu s Tircima i Sidoncima. Oni zajednièki doðoše k njemu i pošto pridobiše kraljevskoga komornika Blasta, zaiskaše mir, jer je njihova zemlja dobivala živež od kraljeve.

21. U odreðeni dan sjede Herod odjeven u kraljevsko ruho na prijestol i stade im govoriti.

22. Narod izvikivaše: "Božji glas, a ne ljudski!"

23. Umah ga, zbog toga što ne dade slavu Bogu, udari anðeo Gospodnji te on rascrvotoèen izdahnu.

24. Rijeè je pak Božja rasla i širila se.

25. Barnaba i Savao, pošto obaviše služenje u Jeruzalemu, vratiše se uzevši sa sobom Ivana zvanog Marko. MISIJSKO PUTOVANJE